ЈУГОСЛОВЕНСКИ ОВЧАРСКИ ПАС – ШАРПЛАНИНАЦ FCI No. 41
Оригинални назив расе: ЈУГОСЛОВЕНСКИ ОВЧАРСКИ ПАС – ШАРПЛАНИНАЦ
Земља порекла: Србија / Македонија
Класификација F.C.I : Група II – Пинчери и шнауцери , молоси и швајцарски пастирски пси
Секција: 2. Молоси
Подсекција: 2.2 Тип планинских паса
Без радног испита.
ISTORIJAT:
“Шарпланински овчарски пас је југословенски пас који се гаји од давнина у свим југоисточним планинским подручјима Југославије. Најбројнији био је на подручју Шарпланине, по којој и носи име, а сада се гаји у читавој Југославији. Ова раса је регистрована код FCI 1939. године под бројем 41 и именом Илирски овчар. Године 1957. на предлог ЈКС, FCI је усвојио измену имена Илирски овчар у Југословенски овчарски пас – Шарпланинац. Порекло Шарпланинца може се само нагађати. Вероватно је у једном или више наврата у миграцијама народа из Азије дошао у Европу и на Балканско полуострво, заједно са стоком коју су ти народи гонили. Задржао се у основном типу само у оним подручјима, где је овчарство екстензивног типа још увек заступљено у великој мери и где овај пас још и данас служи као овчар и бранилац стада од дивљих звери.”
Стандард за Шарпланинца написао је Проф. др.Слободан Павловић (1912 – 1994) доајен српске и светске кинологије.
Кратка биографија професора: Рођен у Смедереву 23. јула. 1912. године. Основну школу и гимназију завршио у Смедереву. Високу ветеринарску школу завршио у Алфору (код Париза) где је докторирао 1935. године и тада је био најмлађи доктор наука у Краљевини Југославије. Од фебруара 1946 године па до пензионисања радијо је на Ветеринарском факултету у Београду. Своје кинолошке радове започео је још пре другог светског рата, када се заинтересовао за домаћу пасмину овчарског пса Шарпланинца. Применом научних метода и статистичком обрадом добијених података објавио је Стандард ове расе коју је прихватијо Југословенски кинолошки савез (Ј.К.С.) затим и међународна кинолошка федерација (F.C.Ј.). Током свог кинолошког рада био је дугогодишњи вођа Родовне књиге ЈКС-а, а на међународном плану био је члан бироа F.C.I. где је заступао интересе Ј.К.С. као и дугогодишњи (10 година) председник комисије за стандардизацију при F.C.Ј.-у.
1928. Шарпланинци су први пут спуштени са Шарпланине за потребе Краљевске војске.
Дефиле српских трупа са Шарпланинцима.
Општи изглед:
Снажан, добро повезан пас, изнад средњег раста, у целини складне грађе. Прекривен је дугом, густом и доста грубом длаком, што даје утисак збијене грађе тела. Снажне конституције, мирног темперамента, доброћудан али врло оштар пас. Одан свом господару и неподмитљив.
Висина:
Висина гребена мужјака износи просечно 62 цм, а кује просечно 58 цм. Пожељни су виши пси. Пси испод 56 цм и кује испод 54 цм искључују се од позитивне оцене. Просечна тежина одраслог пса у радној кондицији износи 35-45 кг, а кује 30-40 кг.
Дужина:
Труп несто дужи од висине гребена (у мужјака за 8-10%, а у куја за 10-12% висине гребена).
Цртеж Шарпланинца, аутора Јанеза Плестењака, кинолошког судије из Шкофије Локе.
ГЛАВА
Опис:
Глава је сразмерна величини тела и износи око 25 цм (или око 40% висине гребена). Лобањски део главе је нешто дужи од њушке и чини у просеку 58%, односно 42% укупне дужине главе. У кује је њушка нешто дужа (57%:43%). Гледана из профила, линија чела је благо испупчена, а њушка равна, међусобно обе линије су благо конвергентне.
Лобања:
Чело (лобањски део главе) је суво, широко, средња чеона линија изражена, гледано одозго и са стране чело благо испупчено и заобљено. Очни лукови слабо изражени. Потиљачно испупчење није изражено.
Стоп:
Прелаз између лобањског и личног дела главе је слабо изражен.
Њушка:
Краћа од лобањског дела, у основи широка и дубока, постепено се и благо сужава према врху. Носник је прав и широк, профил доње вилице из косог лука прелази у равној линију, која је дивергентна.
Нос:
Широк и црно пигментисан.
Усне :
Средње дебљине, приљубљене, а горња незнатно прелази доњу. Углови усана затворени, без жвала.
Зубало:
Маказасто и потпуно.
Очи:
Бадемастог облика, ни буљаве, ни упале, тамно или светло кестењасте боје, смиреног су, али продорног и неустрашивог израза. Очни капци, као и све видљиве слузокоже, црно су пигментисани.
Уши:
Усађене у висини замишљене линије која спаја врх носа и унутрашњи очни угао, или су незнатно ниже усађене, оборене и уз главу ношене, у облику слова“В“, средње дуге и допиру до унутрашњег очног угла исте стране, прекривене кратком, густом длаком.
ВРАТ
Профил:
Горња профилна линија врата у горњем делу врата је благо испупчена или равна, а доња је равна. Врат је средње дуг. Због густе длаке изгледа краћи, дубок, широк и мишићав, са главом и трупом добро повезана и без наглих прелаза. Врат је благо уздигнут у односу на линију леђа. Кожа је припијена – без подгушњака (фанона). Длака је густа, дуга и оштра, на прелазу главе у врат образује изразиту огрлицу, што привидно повећава ширину и дубину овог дела главе.
ТРУП
Изглед у целини:
Горња линија трупа је равна или се благо спушта од гребена према сапима. Код паса одгајених у планинама толерише се и незнатна надграђеност, иако она није пожељна. Труп је нешто дужи од висине.
Гребен :
Благо изражен и широк. Повезаност врата и гребена чврста, а прелаз благ.
Леђа:
Права и широка, не сувише дуга. Слабински део краћи, широк и мишићав.
Сапи:
Средње дуге, косо унатраг положене, широке и добро обрасле мишићима.
Грудни кош:
Груди су дубоке, а њихова доња ивица допире најмање до лакта, средње су дуге, са благо заобљеним ребрима. Прса су широка и мишицава. Обим грудног коша треба да је најмање 20% већи од висине гребена.
Трбух:
Прибран, мишићав. Доња линија трбуха благо се пење према задњем делу. Слабине релативно кратке и назначених прелаза.
Реп:
Дуг и допире најмање до скочног зглоба. Линија сапи наставља се горњом линијом репа без наглих прелаза. Реп је у основи снажан и постепено се стањује према врху. Одлакан је густом и на доњем делу дугом длаком, која га чини китњастим. Реп је сабљаст у акцији више у афекту изнад леђне линије, подигнут и у луку повијен.
ПРЕДЊЕ НОГЕ
Изглед:
Посматрано у целини, предње ноге су правилних ставова, складне у односу на труп, а висина лакта износи око 55% висине гребена. Поједини делови предњих ногу у складним су односима један према другом и са трупом посматрани, у целини.
Плећка:
Довољно дуга и широка, добро је повезана са грудним кошем, благо је укошена и са хоризонталом заклапа угао од 65 степени. Надлактица мишицава, од плећки положенија, заклапа угао са хоризонталом око 55 степени. Лакатни угао (између надлактице и подлактице) износи око 145 степени. Лакат широк, правилно постављен, незнатно удаљен од грудног коша.
Подлактица:
Окомита, снажних костију, мишицава, дуга и на задњој страни украшена дугом длаком – заставицама. Зглоб шапља широк, дубок са благо израженим прелазима.
Дошапље:
Благо укошено, снажно и широко.
Шапе:
Снажне, избочених чврсто припијених прстију, кашикастог облика. Нокти тамно пигментисани, чврсти, јагодице и табани тамно до црно пигментисани, чврсти, али еластични.
ЗАДЊЕ НОГЕ
Изглед:
Ставови задњих ногу гледани од позади правилни и нешто шири од предњих ногу. Гледано са стране ставови су такође правилни а углови довољно затворени. Бутина је мишићава, снажно заобљене мускулатуре, косо положена и заклапа са хоризонталом сличан угао као и плећка. Колени угао је нешто отворенији од раменог (износи око 125 степени). Колено чврсто и широко. Потколеница косо постављена, снажна, са довољно дубоком мускулатуром и са изразитим заставицама.
Скочни зглоб:
Широк је и доста отворен (угао око 130 степени).
Задње дошапље:
Снажно, нешто стрмије од предњег, заперци се ретко срећу, а треба их уклањати.
ХОД
Корак издашан, дуг и лак. Најрадије се креће у средње дугом али високом касу. У галопу је нешто тежи, али са дугим и издашним скоковима.
КОЖА
Средње дебела, еластична, уз тело и поједине делове добро припијена, без набора. Све видљиве слузокоже црно или тамно пигментисане.
ДЛАКА
Глава, уши и предњи делови ногу обрасли су кратком длаком. Врат, труп, као и задњи делови екстремитета и реп покривени су дугом, нешто грубљом и скоро правом длаком. Испод дуге длаке налази се краћа, финија, врло густа и обилна поддлака. Дужина длаке на гребену износи 10-12 цм, а не сме да буде краца од 7 цм.
БОЈА
Пас је једнобојан. Дозвољене су све нијансе боја од белог до тамномрког, скоро црног. Најпожељнија је сивозелена и тамносива боја. Шаренило није дозвољено. Код пигментираних паса дозвољене су али непожељне мале беле ознаке – белеге на прсима и прстима. Код свих пигментираних паса основна боја највише је изражена на горњим деловима главе, врата и трупа. У доњим деловима боја (пигмент) постепено слаби и прелази у доњим деловима ногу у светлији (прљаво сиви, односно жуцкасти) пигмент. Ови прелази у светлије боје не смеју да буду оивичени и да дају утисак шаренила.
ТЕЖИНА
Тежина мужјака у радној кондицији треба да износи 35-45 кг, а кује око 30-40 кг.
МАНЕ
Лакше:
Недовољно изражена ширина лобањског дела главе, нешто дужи лични део главе, слабије развијене чељусти, недовољно изражена ширина и дубина груди, пљосната или сувише заобљена ребра, мање изражени неправилни ставови ногу, нешто краћа длака (при чему су заставице ипак добро изражене), беле белеге на прсима и шапама, мало скраћење репа, зечије шапе, као и остале лакше телесне мане.
Теже:
Предуга (шиљаста) њушка, јако изражен стоп, високо усађене и недовољно преклопљене уши, кљештасто зубало, седласта леђа, ношење репа у страну, лимфатична конституција, као и све теже телесне мане.
Дисквалификационе:
Недостатак премолара, велика несразмера дужине и висине, недовољна висина гребена, недовољна дужина длаке (испод 7 цм), појава шаренила, тигравост, депигментација видљивих слузокожа и оцију, дегенеративне појаве – брахигнатија и прогнатија, изразити
O i X ставови ногу, урођено кратак реп или безрепост, јако улегнута леђа и друге дегенеративне појаве.
